Spomenik posvećen stradalim Pećancima (1998-2003)
Dragi prijatelji,
Po dobijanju blagoslova od Patrijarha Srpske pravoslavne crkve gospodina Porfirija, Udruženje „Pećanci za večnost“ pokrenulo je akciju podizanja molitvenog spomen obeležja Pećancima koji su od 1998. do 2003. godine stradali od tzv. OVK i NATO.
Spomenik će biti podignut u porti crkve posvećene Svetom Atanasiju Velikom, u zemunskom naselju Plavi Horizonti. Na spomeniku će biti uklesana imena svih stradalih, a jednom godišnje sveti oci Srpske pravoslavne crkve će služiti pomen stradalima, kako bismo saborno prinosili molitve Gospodu za njihove duše.
Udruženje „Pećanci za večnost“, na sastanku održanom 23. januara 2023. godine, jednoglasno je odlučilo da za izgradnju spomenika prihvati idejno rešenje i projekat dr Gorice Bojović Ljubenov, diplomiranog inženjera arhitekture.
Udruženje „Pećanci za večnost“ je odlučilo da građevinski nadzor poveri Saši Joksimoviću, diplomiranom inženjeru građevine.
Udruženje „Pećanci za večnost“ se zahvaljuje g-đi Bojović Ljubenov i g-dinu Joksimoviću na stručnoj pomoći, kao i svim donatorima koji su finansijski pomogli da se realizuje ova uzvišena ideja i obaveza svih Pećanaca.
Udruženje „Pećanci za večnost“ posebno veliku zahvalnost za razumevanje i podršku našoj akciji ima prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi, Njegovoj svetosti patrijarhu Porfiriju, starešini crkve posvećene Svetom Atanasiju Velikom – ocu Anđelku Doderu i protojereju stavroforu Miljku Korićaninu, bivšem pećkom parohu.
Reč autora: Spomenik u duhovnom nasleđu metohijskih manastira
Spomen obeležje PEĆANCI ZA VEČNOST podiže se u znak zahvalnosti i nezaborava poginulim građanima Peći. Svojom porukom svedočiće o
žrtvama s područja Peći i onima koji su iz drugih sredina nastradali na području Peći od 1998. do 2003. godine.
Upotpunjujući sadržaj crkvenog kompleksa Sv. Atanasija Velikog na Plavim horizontima u Zemunu, spomen obeležje PEĆANCI ZA VEČNOST,
ne narušavajući arhitektonsku kompozicionalnost, ispratiće u umetničkom izrazu, tradicionalno arhitektonsko i duhovno nasleđe metohijskih crkava i manastira, a pre svega Pećke patrijaršije, pod čijim su okriljem negovani koreni pravoslavlja, duboko utkani u suštinu bića svakog Pećanca.
Spomenik u monumentalnom izrazu poseduje obeležje sakralne arhitekture. Pravougaone je dispozicije, s blagim ispustima u središnjem delu (nalik transeptima), tako da osnova formira oblik krsta. Krst je neizostavno prisutan i na najvišoj tački spomen obeležja.
U tehničkom kontekstu, kompoziciju čine tri jednaka polja, identičnog izgleda čela i pročelja, a projektovana je od prirodnog kamena u kombinaciji dve boje.
Na bočnim poljima su ploče s ugraviranim imenima nastradalih, i ključne ploče s porukama. U zoni sokle, obostrano, smeštene su identične česme, sačinjene od korita i točećeg mesta. Bočno od česme su simetrična polja, isturena u prostor u odnosu na ravan spomenika, i na njima rozete od belog prirodnog kamena.
Središnje polje s česmom i prozorom predstavlja težište koje podržava simetriju dominirajućih − bočnih polja. Ono je obogaćeno monoforom, po uzoru na prozor s južne fasade Bogorodičine crkve Pećke patrijaršije. Prozor, oblikovan perlama kao okamenjenim suzama, bez suvišnih dekoracija (prisutnih na fenestraciji naših srednjevekovnih spomenika), dostojanstveno odražava pozornost i tugu za nastradalima. Staklene prizme, kružnog oblika u središtu prozora, zameniće otvori, a prodor svetlosti kroz granitnu masu, predstavljaće simbol pobede duha nad materijom .
Dr Gorica Bojović Ljubenov, dipl. inž. arh.
Gorica Bojović Ljubenov je rođena 1967. godine u Peći, gde je pohađala Osnovnu školu „Boris Vukmirović“ i Gimnaziju „11. maj“. Diplomirala je 1991. na Građevinsko-arhitektonskom fakultetu, odsek Arhitektura u Prištini. Magistrirala je 2001. na Fakultetu primenjenih umetnosti, smer Unutrašnja arhitektura u Beogradu, a doktorirala 2015. godine na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
Kruna višegodišnjeg profesionalnog i naučnog rada Bojović Ljubenov je polje tradicionalne arhitekture. Iz te oblasti publikovala je više naučnih radova u domaćim i stranim časopisima i održala nekoliko samostalnih izložbi. Bojović Ljubenov je autor monografske studije: Tadicionalno arhitektonsko nasleđe u regionu Stare planine, ARHITEKTURA KOJA NESTAJE, 2020.g.(izdavači: SANU, Orion – art). Kao izuzetan naučni radnik učestvuje u individualnim i strateškim projektima SANU, a dobitnik je i međunarodne nagrade WIPO (2018) od Svetske organizacije za intelektualnu svojinu.
Bojović Ljubenov je zaposlena na Univerzitetu UNION Nikola Tesla, u Beogradu, u zvanju vanrednog profesora.
Udata, majka troje dece.
