


Споменик посвећен страдалим Пећанцима (1998-2003)
Драги пријатељи,
По добијању благослова од Патријарха Српске православне цркве господина Порфирија, Удружење „Пећанци за вечност“ покренуло је акцију подизања молитвеног спомен обележја Пећанцима који су од 1998. до 2003. године страдали од тзв. ОВК и НАТО.
Споменик ће бити подигнут у порти цркве посвећене Светом Атанасију Великом, у земунском насељу Плави Хоризонти. На споменику ће бити уклесана имена свих страдалих, а једном годишње свети оци Српске православне цркве ће служити помен страдалима, како бисмо саборно приносили молитве Господу за њихове душе.
Удружење „Пећанци за вечност“, на састанку одржаном 23. јануара 2023. године, једногласно је одлучило да за изградњу споменика прихвати идејно решење и пројекат др Горице Бојовић Љубенов, дипломираног инжењера архитектуре.
Удружење „Пећанци за вечност“ је одлучило да грађевински надзор повери Саши Јоксимовићу, дипломираном инжењеру грађевине.
Удружење „Пећанци за вечност“ се захваљује г-ђи Бојовић Љубенов и г-дину Јоксимовићу на стручној помоћи, као и свим донаторима који су финансијски помогли да се реализује ова узвишена идеја и обавеза свих Пећанаца.
Удружење „Пећанци за вечност“ посебно велику захвалност за разумевање и подршку нашој акцији има према Српској православној цркви, Његовој светости патријарху Порфирију, старешини цркве посвећене Светом Атанасију Великом – оцу Анђелку Додеру и протојереју ставрофору Миљку Корићанину, бившем пећком пароху.
Реч аутора: Споменик у духовном наслеђу метохијских манастира


Спомен обележје ПЕЋАНЦИ ЗА ВЕЧНОСТ подиже се у знак захвалности и незаборава погинулим грађанима Пећи. Својом поруком сведочиће о
жртвама с подручја Пећи и онима који су из других средина настрадали на подручју Пећи од 1998. до 2003. године.
Употпуњујући садржај црквеног комплекса Св. Атанасија Великог на Плавим хоризонтима у Земуну, спомен обележје ПЕЋАНЦИ ЗА ВЕЧНОСТ,
не нарушавајући архитектонску композиционалност, испратиће у уметничком изразу, традиционално архитектонско и духовно наслеђе метохијских цркава и манастира, а пре свега Пећке патријаршије, под чијим су окриљем неговани корени православља, дубоко уткани у суштину бића сваког Пећанца.
Споменик у монументалном изразу поседује обележјe сакралне архитектуре. Правоугаоне је диспозиције, с благим испустима у средишњем делу (налик трансептима), тако да основа формира облик крста. Крст је неизоставно присутан и на највишој тачки спомен обележја.
У техничком контексту, композицију чине три једнака поља, идентичног изгледа чела и прочеља, а пројектована је од природног камена у комбинацији две боје.
На бочним пољима су плоче с угравираним именима настрадалих, и кључне плоче с порукама. У зони сокле, обострано, смештене су идентичне чесме, сачињене од корита и точећег места. Бочно од чесме су симетрична поља, истурена у простор у односу на раван споменика, и на њима розете од белог природног камена.
Средишње поље с чесмом и прозором представља тежиште које подржава симетрију доминирајућих − бочних поља. Оно је обогаћено монофором, по узору на прозор с јужне фасаде Богородичине цркве Пећке патријаршије. Прозор, обликован перлама као окамењеним сузама, без сувишних декорација (присутних на фенестрацији наших средњевековних споменика), достојанствено одражава позорност и тугу за настрадалима. Стаклене призме, кружног облика у средишту прозора, замениће отвори, а продор светлости кроз гранитну масу, представљаће симбол победе духа над материјом .
Др Горица Бојовић Љубенов, дипл. инж. арх.

Горица Бојовић Љубенов је рођена 1967. године у Пећи, где је похађала Основну школу „Борис Вукмировић“ и Гимназију „11. мај“. Дипломирала је 1991. на Грађевинско-архитектонском факултету, одсек Архитектура у Приштини. Магистрирала је 2001. на Факултету примењених уметности, смер Унутрашња архитектура у Београду, а докторирала 2015. године на Архитектонском факултету Универзитета у Београду.
Круна вишегодишњег професионалног и научног рада Бојовић Љубенов је поље традиционалне архитектуре. Из те области публиковала је више научних радова у домаћим и страним часописима и одржала неколико самосталних изложби. Бојовић Љубенов је аутор монографске студије: Тадиционално архитектонско наслеђе у региону Старе планине, АРХИТЕКТУРА КОЈА НЕСТАЈЕ, 2020.г.(издавачи: САНУ, Орион – арт). Као изузетан научни радник учествује у индивидуалним и стратешким пројектима САНУ, а добитник је и међународне награде WIPO (2018) од Светске организације за интелектуалну својину.
Бојовић Љубенов је запослена на Универзитету УНИОН Никола Тесла, у Београду, у звању ванредног професора.
Удата, мајка троје деце.